Srbija, politički cirkus

Piše: Igor Vlahović Igor

Već skoro godinu dana je prošlo od održavanja parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji, a politički cirkus, ne samo da se još uvek održava, već doživljava svojevrsnu kulminaciju. Barem, po ko zna koji put, mislimo da je tako.

Žuti, LDP-ovci, SPO-ovci, Čankovci, zapravo celokupna eurofanatična dosovska elita deluje kao da je nekako utihnula. Dal’ zbog toga što likuju nad nezadovoljstvom velikog broja gradjana, nedavno potpisanim Sporazumom izmedju Beograda i Prištine, jer im ti gradjani, na prošlogodišnjim izborima, nisu pružili adekvatnu podršku, kako bi ih i dalje tlačili i maltretirali, ili zbog toga što su postali svesni da su pripadnici aktuelne Vlade još veći evropejci od njih, pa u strahu da im i Brisel i Amerika ne otkažu svaku podršku i svrstaju ih, tu negde, oko cenzusa, taktički stvaraju novu strategiju dolaska na vlast. Takodje, nema gotovo nikakvih vesti ni o njihovim mecenama tajkunima, što o onima iza brave, što o onima, koji će se, kako Vučić već mesecima priča, tek naći iza nje.  

Na drugoj strani, ministri i pripadici stranaka iz vladajuće koalicije - Čas patetično pričaju kako razumeju golgotu svih gradjana Srbije i celokupnog srpskog življa, a zatim se šlihtački izvinjavaju za sve zločine počinjene od strane Srba, genocidnog naroda, kao nedavno Nikolić, bošnjačkim nevladinim organizacijama, za pravno nedokazani genocid u Srebrenici, na šta nam, kao još veća packa dodje, kada na portalima pročitasmo da je Munira Subašić, predsednica udruženja „Majke Srebrenice“, zahvaljujući svom NVO delovanju, uspela sebi da nabifla platu od 4.000 KM, 6 ha zemlje i dve višespratnice, luksuzan džip, a kaže da ni ostali ne zaradjuju ništa manje,...Čas demonstriraju silu, tako što putem svojih medija cenzurišu glas patriotske političke opozicije, a neretko im i slanjem policije, zabrane i mirne ulične proteste, što ne bi bio slučaj da je opozicija čvrsto ujedinjena, i da pored borbe za suverenitet Srbije, iznese i svoj program za izlazak iz egzistencijalne i kulturne bede.

Jedno je sigurno, pored nezadovoljstva nedavno potpisanim Sporazumom, nezadovoljstvo bedom životarenja u Srbiji postaje sve intenzivnije, i prisutno je kod daleko većeg broja gradjana.

Sve je isto, samo Cvetkovićeve Vlade nema, možda vam podloga ove fraze zvuči otrcano, ali, sasvim sigurno, mi postajemo sve otrcaniji, jadniji, bedniji,...Sve vidimo, no očigledno nas više ni jedna nepravda ne dotiče.

Sve je isto onako kako su nam pomenuti, kao i njihovi prethodnici, s’kraja 90-ih, ostavili, čini se u amanet.

I gotovo mrtva proizvodnja, i gotovo mrtva poljoprivreda, i gotovo mrtav turizam.

I demokratska socijalna nejednakost, po kojoj se oni – ta šačica tajkuna, političara, direktora, upravnika, šefova u državnim preduzećima, bogate preko naše grbače.

I usrkraćeno pravo na rad, sve više otkaza, odnosno, i dalje žestoko zabrinjavajuća nemogućnost zaposlenja,...

Sve je isto, i visoki i sve viši troškovi za struju, grejanje, vodu, hranu, ...

Sve je isto, uz ogromne troškove za školarinu, i dalje stasava mnogo akademskih gradjana, koji, ne mogavši da se zaposle, ili napuštaju Srbiju, ili, ako su im zvezde naklonjene prodaju svoju dušu djavolu, tako što se, zahvaljujući najmanje jednoj partijskoj knjižici, zaposle, a onda, ugledavši se na ove iznad njih, postaju pohlepna gamad, koja će u svojoj borbi za ekonomskim napretkom, gaziti preko drugih.

Sve je isto, uz ogromne troškove lečenja, gradjani i dalje brinu o svom zdravlju, koje, posledicom stresnog života u ovoj demokratskoj pomrčini, kao i raznoraznih milosrdnih andjela, što nam Zapad 90-ih posla, biva sve narušenije. A, ne daj Bože da spadnu na bolnička jasla, mnogi lekari će im za lečenje tražiti adekvatnu novčanu nagradu.

Sve je isto, svakim danom, malo je reći, uhvati nas jeza kada pročitamo ili čujemo da je neki ludak povredio ili ubio jednu ili više osoba, a nakon nekog vremena uhvati nas još veća jeza, kada pročitamo da mu je odredjena neka smešno mala kazna. Dok se sudske parnice, koje mi, obični gradjani vodimo, vuku kao gladna godina. 

Sve je isto, i na polju slobode medija, gde je, čast nekolicini internet portala, svaka kritika nekog novinara, bilo na račun vlasti, bilo na račun opozicije, redovno uslovljena medjusobnim političkim konfrontacijama u borbi za ekonomsko političku prevlast, na relaciji vlast-opozicija. O problemima nas, običnih gradjana, čini se, kao da je zabranjeno pisati i govoriti.

Sve je isto, i u kulturi, pozorišta, filmska industrija, muzeji, institucije vizuelnih umetnosti, svakim danom nestaju, dok muzikom i televizijskim programima, sada već suvereno vladaju glupost, prostakluk, pornografija, nasilje i pedofilija, iskazanih od strane nekih, nipočemu značajnih persona u rijalitijima. Umesto da kolektivnu svest čini snažnijom i stabilnijom, kultura je sistematski, štaviše tendenciozno ubija.

Sve je isto, i kada je reč o veri, sveštenici i dalje povećavaju svoje tarife, novokomponovani vernici redovno odlaze u crkvu, prilažu novac da otkupe grehe, te onda, kada ih sveštenik blagosilja, svesni da i duša ima cenu, čine još veće. Umesto da jača duhovni vid naroda, držeći sveću nečastivima, crkva ga pelješi. Još je, što se odnosa sa javnošću tiče, potpuno indolentna na priče o pedofiliji u svojim krugovima. 

Sve je isto, i po pitanju predaje teritorija, ni Kosovo valjano nismo predali, a već se intenzivno odvijaju separatistički pokreti po Vojvodini i Sandžaku.

 Sve je isto, propadanje starijih generacija, koje su, 50-ih.....90-ih nesebično učestvovale u izgradnji srpskog društva, i stradanje novih generacija, pre i no što su počele da žive.

Sve je isto, i sve će ostati isto, dokle god politike ne bude tek toliko da definiše i kontroliše sistem, po kome će:

-svim političkim prestupnicima, od 2000. god. pa naovamo, biti oduzeta, a zatim nacionalizovana sva bespravno i/ili polupravno stečena imovina,

-ostvariti stabilna saradnja na svim planovima sa istočnim zemljama,

-u ministarstvima, javnim ustanovama sedeti stručni ljudi za oblast kojom se bave, i da pored znanja, umesto partijskih knjižica, poseduju motivaciju i želju da unaprede oblast kojom se bave,

-bespogovorno poštovati teritorijalnu celovitost Države.

-biti poštovana sva prava rasnih, nacionalnih, verskih, seksualnih i drugih manjina, ali bez zloupotrebe istih u političke svrhe, kao i u svrhe pranja novca, od strane svakojakih lopovskih NVO.