Ili Evropa ili Srbija u kojoj žive ljudi

Igor Vlahović Igor

Pregovori o Kosovu, na najvišem nivou, jer Srbija, kako njeni zvaničnici kažu, već jednom treba da dobije datum za pregovore o članstvu u EU.

 I ako dobije datum, pregovori o članstvu u EU, trajaće kao gladna godina. Sasvim sigurno, kada Srbija udje u EU, tog osvajačkog konglomerata, u sadašnjem obliku, neće ni biti.  

Ali, vode se pregovori sa EU, i vodiće se - Srbija je postala još jedna u nizu svetskih kolonija, Nemačka, Francuska ili Britanska, a možda i njihova zajednička kolonija, kao da je i bitno.

Nekada velika i moćna državna preduzeća, otišla su u ruke evropskoj - domaćoj i belosvetskoj ekonomsko-političkoj bagri, a srpski živalj radiće od jutra do sutra, proizvodivši robu, koju će veliki zapadni industrijalci izvoziti na istočno tržište. Za nekih tričavih 200-300EUR-a, po10 -12, možda i više, sati, srpski živalj, sav srećan što posle više od jedne decenije ima posao u rukama, služiće evropskoj - domaćoj i belosvetskoj ekonomsko-političkoj bagri.   

Oni malo učeniji otići će preko, i postepeno zaboravljati i svoje poreklo, i maternji jezik, i svoju veru, i svoju kulturu, i svoje običaje.

Domaća ekonomsko-politička bagra, i dalje, menjaće svoje političke dresove, kako vetar duva. Ustvari, neće biti više bilo kakve potrebe da menjaju svoje političke dresove u Zemlji robova, u Zapadnoj koloniji.

Robovi nemaju pravo glasa, zapravo imaće, ali kad će, uopšte, od tolikog rada za džepove evropske – domaće i belosvetske ekonomsko-političke bagre, stići da pogledaju i Farmu i Velikog brata, a kamoli da bistre političke teme i dileme. Možda će i stići, ali, kad već sada pomno prate svaki detalj sa Farme i Velikog brata, a što se političkih tema i dilema tiče, čvrsto veruju da se, bez etničkog čišćenja, Kosovo može sačuvati, šta vredi kad će se i ovo malo tragova misli izbrisati, tako perfidno i neosetno, kao što i samo Kosovo,...Kao što će i Vojvodina, kao što će i Sandžak.

 A moglo je i drugačije. Uz svu podršku i saradnju sa Rusijom, Kinom, i drugim, istorijski gledano, bratskim zemljama Istoka, na ekonomsko-trgovinskom, vojnom i drugim, za zemlju koja je u sve većoj opasnosti da postane kolonija, manje bitnim segmentima.

Bilo je potrebno samo tako malo da se patriotski blok Srbije ujedini i za sobom povede sve ogorčeniji srpski narod. Samim tim, polako bi se razvijala i sposobnost razmišljanja, otvorivši vrata jednom, svakako slobodnijem društvu, koje polako ali sigurno ide napred.

 Ili, možda još uvek može drugačije. Možda i može, zapravo nadajmo se i verujmo, i što je najvažnije, delujmo u pravcu da može. Osvrnimo se oko sebe, biće nam jasan signal da upravo stiže poslednji voz, koji nam nosi poruku – Uzdajmo se use’ i u svoje kljuse, ignorišimo evropsku - domaću i belosvetsku ekonomsko-političku bagru.

 Recimo –ne- njihovim ultimatumima i datumima. Recimo –ne- njihovim rokovima, jer duša je besmrtna, te život nema rok trajanja.

Činimo drugima dobro i dobru se nadajmo. Budimo svoji, ali i složni u odbrani naše Srbije. Budimo ljudi.