Da li se, uopšte više, vredi boriti za život u Srbiji???

Piše: Igor Vlahović Igor

Da li je Srbija danas, uopšte, normalna, pitanje je, koje postavljam svakog trena?

Više od dve trećine običnog srpskog življa vegetira,…Sve dublje tone u demokratski bezdan egzistencijalnog i kulturnog siromaštva.

Zapravo, kulturno tle života u Srbiji, pojelo je već odavno, egzistencijalno siromaštvo demokratske pomrčine – Jedni ne znaju ni šta je to kultura, tj. jedva da znaju i da se potpišu. A, ovi drugi koji nešto i znaju, još bolje znaju da se mora krvavo boriti i izboriti za golu egzistenciju, pa, tako, pored hleba, imaju vremena tek za nešto malo igara, u vidu raznoraznih VIP rijalitija, u kojima se pojavljuju svakorazne estradne ličnosti, ili onog, koji se daleko duže odigrava u Nemanjinoj,...Onog, u kom su glavni likovi, razni ljudi iz naroda, čija bi odgovornost za funkcionisanje celokupnog srpskog društva, trebalo da bude veća.

Kakva kultura u Srbiji?! Kultura je sve oko nas, sve ono što izlazi iz domena pukog egzistencijalnog, te kao takvu nju treba negovati i poštovati, kako bi opstala. Kakva je kultura u Srbiji? Nikakva.

Običan srpski živalj, kao da više ne poštuje ni svoje gole živote, ni ovo puko egzistencijalno. Kao da mu je svejedno, što mu je uskraćeno gotovo svako pravo na rad,…Kao da mu je svejedno da li će sutradan imati novca da, makar, kupi hleba i plati vodu.

Više od deset hiljada isparadiralo je gradom Beogradom, kako bi odalo desetogodišnji pomen i počast, poč. Zoranu Djindjiću, Vatikanovom pitomcu, srpskom podstrekivaču NATO bombardovanja Srbije (1999.godine) te najzad rodovlasniku opisanog genocida nad, nekada, kakvom takvim, ali ipak, nalik ispravnim, postojanjem i bitisanjem ljudske vrste u zemlji Srbiji. No, istina je samo jedna - Svi ti Djindjićevi sledbenici, sve te gromade od demokratskih lopova i kriminalaca, kao i daleko više demokratskih lopova i kriminalaca, tek u povoju, svi su oni plaćeni da bi paradirali. Da nije Djindjića, paradirali bi zbog nekog i/ili nečeg drugog. Jer, upravo paradiranjem - prosipanjem svih tih praznih fraza i izraza, stvaranjem adekvatnih nereda po srpskim gradovima, uz širenje antisrpske propagande po svojim medijima, oni su došli na sam vrh vlasti, i na njoj, neumoljivo otimajući od običnog srpskog življa, opstali  punih dvanaest godina.

Više na samom vrhu vlasti nisu, ali poruka koju su ovom prilikom poslali, bila je i više nego jasna –Srbijo, nova srpska Vlado i vi običan srpski življu - vi srpski robovi, u velikoj ste zabludi, ako mislite da ste nas se rešili. Mi smo i dalje tu… Mi smo i dalje u Narodnoj Skupšini,…Mi smo i dalje u lokalnim skupštinama,…Mi smo i dalje u mnogim javnim preduzećima,…Mi smo i dalje u raznim obaveštajnim službama... Običan srpski življu, obični srpski robovi, i dalje, bogatimo se na vašoj grbači, i dalje ćemo to, još više činiti. Mi pravimo novi DOS!

Sem, možda, oligarhije demokratskih luzera, običnog srpskog življa bilo nije. Ali, kako god, ostajem pri izrečenom:  

Običan srpski živalj, kao da više ne poštuje ni svoje gole živote, ni ovo puko egzistencijalno. Kao da mu je svejedno, što mu je uskraćeno gotovo svako pravo na rad,…Kao da mu je svejedno da li će sutradan imati novca da, makar, kupi hleba i plati vodu.

Zašto običan srpski živalj, nikad ni u približno ovolikom broju, nije izašao da šeta u čast onih, zbog kojih još uvek, šatro, postoji…za vreme čije vladavine, barem nije morao da se brine za goli život? Zašto običan srpski živalj, nije izašao da šeta protiv njihove dvanaestogodišnje demokratske tiranije? Razumem strah je strah. Ali, zašto sada, osnažen time što demokratski lopovi i kriminalci više ne čine vrh vlasti, običan srpski živalj nije izašao i digao glas protiv njihovog paradiranja, kao pokušaja da ponovo zauzmu vrh vlasti? Protiv morbidne drame življenja u okovima demokratskog političkog kriminala, koji, bez obzira na novu vlast, od njihovih golih života, svakim novim danom, i dalje, pravi sve teže tragedije.  

Ne, glas običnog srpskog življa, u potpunosti je utihnuo. Ubio ga je strah od toga, šta će mu to, još crnje, doneti novo demokratsko sutra.

Običan srpski živalj postao je nem. Slažem se, o ljudima ne govore njihove reči, već dela, ali za dela potrebne su misli, koje bez reči,…ćutanjem nestaju…

Nova Vlado gde si sad? Zar smatraš da, kao ljudska vrsta, nismo dovoljno ubijeni, pa si, pride, demokratskim lopovima i kriminalcima paradiranje dozvolila, pa još, pride na kub, i učestvovala u njemu?? 

Da li se, uopšte više, vredi boriti za život u Srbiji???