Osvrt na nedavno održani Beosong

Piše: Igor Vlahović Igor

Znam da su mnogi od vas, koji redovno pratite moj rad, očekivali da svoje impresije nedavno završenim Beosongom iznesem odmah, dan, dva, eventualno tri, nakon njegovog završetka…Ali, pravo da vam kažem imao sam preča posla.

Konkretno, što se mog spisateljskog rada tiče, bio sam zaokupljen nekim, svakako, ozbiljnijim temama.

Molim vas, nemojte sad pogrešno da me razumete, smatram, štaviše, duboko sam ubedjen, da umetnost spada u red najznačajnijih životnih tema, i da čovek koji ne uživa u njenim delima, nije duhovno bogat čovek.

Umetnost je ta koja oplemenjuje čovekovu dušu, i kroz aktivaciju emocionalnog podstiče ga na mnoga razmišljanja.

Svako umetničko delo potiče od ideje, koja predstavlja sublimat umetnikovog karaktera, tog Božijeg dara, kao i brojnih mudrosti, koje je stekao koračajući svojom životnom stazom. Time, svako umetničko delo, nosi na sijaset vrednih životnih poruka, stavljajući pred uživaoca zadatak da osvesti one koje su baš njemu namenjene.  

E, dal’ vam se sada u ovaj profil uklapa nedavno održani Beosong?  

Meni lično, svaki potencijalni odgovor u fazonu - ne uklapa mi se, deluje suviše blago. Stvari daleko gore stoje.

Opet, da me ne shvatite pogrešno, od svih petnaest izvedenih kompozicija, više od polovine je, to kao profesionalni muzičar kažem, uradjeno na zaista visoko profesionalnom nivou.

Ali, jednu kompoziciju popularne muzike, ne čini umetničkom samo da je uradjena na visoko profesionalnom nivou, tj. da opseg njene melodije ima više od pola oktave, da poseduje jasno definisan i logičan harmonski sled, da su instrumenti medjusobno komparativni, da su produkcija i postprodukcija uradjene tako da nijedan glas i instrument ne štrči, da je pevanje tonski, ritmički i dikcijski precizno.

Naime, da bi jedna pop kompozicija bila umetnička, potrebno je da poseduje originalnost, da ne liči na mnoge druge pesme, čemu umnogome doprinosi i sama interpretacija.

Od ovih nekoliko kompozicija na Beosongu, uradjenih na visoko profesionalnom nivou, tek jedva trećina poseduje taj, kako neki kažu x faktor, a ja kažem, uz visok profesionalizam u kompoziciono-tehničkom i interpretativno-tehničkom smislu, originalnost, autentičnost i prepoznatljivost.

To su kompozicije:

- “Blagoslov” - u izvodjenju Maje Nikolić – koja je sve muzičke sladokusce podsetila na neka stara, divna vremena, kada su kompleksnim muzičkim obrascima pisani, i nekom posebnom emocijom obojeni šlageri, poput najdivnije svetlosti isijavali iz svakog doma, a opet protkana izuzetnom autentičnošću u vokalnom izrazu Maje Nikolić,

- “Andjeo s’ neba” - u izvodjenju legende ex jugoslovenske i srpske zabavne muzike, Maje Odžaklijevske. Ako već hoćemo u sitna crevca, ono što smatram posebnim, ogleda se, pre svega u:

1. Tekstu meditativnog karaktera, koji, na jedan krajnje sofisticiran način, govori o ljubavi, kao najuzvišenijoj i univerzalnoj životnoj vrednosti, što se, u celokupnoj današnjoj popularnoj umetnosti i medijima, gotovo uopšte ne može sresti. Sasvim suprotno, sva ta estrada-šarada vrlo jasno nam kaže – sve je instant, pa tako i ljubav, pa tako i život.

2. Interpretaciji koja do kraja budi snažan doživljaj kod slušalaca, bez obzira što je  tekstualno jezgro kratko i ostaje nepromenjeno (redosled izlaganja: strofa-refren-refren). Na prvi pogled, idealno za monotoniju. Medjutim, Maja je to apsolutno opovrgla svojim vanrednim osećajem za gradaciju, dramatiku, dinamiku, ornamentiku. I još, kako rekoh, uspela da probudi snažan doživljaj kod mnogih.    

- “Halo”-  u izvodjenju Marije Mihajlović, jedne od najboljih balkanskih pevačica, koja je, bez obzira na, možda, nešto jednostavniji tekst, zbog apsolutne vlasti narativnog momenta u tekstu, kao i blagi nedostatak piana u interpretaciji, ipak sa punim pravom ponela oreol pesme za sva vremena.

Takodje, izdvajam i kompozicije: “Ruža baruta”, u izvodjenju Neše Galije, koja će zasigurno postati veliki pop hit, ali uzevši u obzir podjednako autentične, medjutim, u tehničkom smislu neprikosnoveno kvalitetnije interpretacije navedenih kompozicija, nisam je doživeo adekvatnom da predstavlja Srbiju na Eurosongu, kao i  “Svetla pale se za nas”, u izvodjenju izuzetne interpretatorke jazz, blues i pop muzike, Ksenije Kočetove, od koje sam, doduše, očekivao jedan daleko žešći zvuk, tj. kompoziciju kompleksnije melodije i teksta, ali na drugoj strani, zbog vrsnog pevačkog umeća, autentičnog izgleda i scenskog nastupa, pa u krajnjem slučaju i zbog toga što je pesma brza i vrcava, a pesme tog tipa najbolje prolaze na Eurosongu, mislim da bi odabir, upravo Ksenijine pesme za predstavljanje Srbije na Eurosongu, u ovoj maloj - velikoj konkurenciji, čak bio i najadekvatniji.

Sve ostale kompozicije šablonski su uradjene, i/ili puki plagijati pukih plagijata, a ipak su četiri od njih ostvarile plasman u finale. Što mnogi poniženi autori kompozicija i interpretatori, kao i ljubitelji pravih muzičkih vrednosti, ogorčeno rekoše, sramota, bruka, opelo nad zabavnom muzikom…,sa čime se u potpunosti slažem!

Mislim da će kratak osvrt na ove četiri šablonske kompozicije, koje su ostvarile plasman u finale, uspeti da formira potpunu sliku o Beosong-u:

- “Magija”-  Grupa Sky’s – Čista tra-la-la pesmičica i po ko zna koji put, na našim prostorima, neuspeli pokušaj jednog producenta (reper Sky Vikler) da napravi girls bend po uzoru na, 90-ih godina, popularne Spice Girls, i nešto kasnije Pussycat Dolls.

- “Duga u tvojim očima” - Saška Janković (finalistkinja PGS-a 2012/13 god.) –  Prosečna pop balada, a Saška, mlada pevačica izuzetnih vokalnih kvaliteta, nažalost, pokazala je i odredjene pevačke nedostatke, poput problema sa otvorenim vokalima, a, e, i, o, u, kao i, na trenutke, mlohavost i bezizražajnost u svom vokalnom izrazu.

- “Spas” - Dušan Svilar (pobednik Zvezdi Granda 2007.god.)  – Mladi pevač, takodje, izuzetnih vokalnih sposobnosti, koji se od svog prvog pojavljivanja u muzičkom rijalitiju Zvezde Granda, umesto da izgradi svoj lični pečat, sve snažnije trudio da bude novi Zdravko Čolić, u čemu je, kompozicijom “Spas”, reklo bi se, dosegao potpuni vrhunac.

- “Ljubav je svuda” – grupa “Moje 3” (grupa je sastavljena od finalistkinja PGS-a 2012/13 god.) -  Bleda i aranžmansko-produkcijski totalno neartikulisana kopija kompozicije “Euforija”,  s’ kojom je švedska pevačica Loreenine pobedila na prošlogodišnjem Eurosongu. Većina onih, kojima je, kol’ko-tol’ko, stalo da se Srbija što bolje plasira na Eurosongu, svesrdno želi da bude izvedena sa novim tekstom na engleskom jeziku, s’obzirom da je postojeći tekst krajnje prost i banalan, a identično se odnosi i na stajling kao i scensi nastup, koji u aktuelnoj verziji deluju gotovo pornografski.

Šta reći, a ne ponoviti se  - finale Beosonga, čast Mariji Mihajlović, koja je ubačena tek reda radi, da ne bude providno, u smislu da su samo šablonske i tralala kompozicije uspele da se plasiraju u finale, a samim tim i ceo Beosong obeležio je čist marketing, jer on je taj koji stvara novac.

Konkretno, nasuprot kvalitetnoj i originalnoj kompoziciji, pobedili su čelnici produkcije Prvi Glas Srbije, nedvosmisleno poslavši poruku – Ne morate ni da glasate za naše zvezde, kada će sve, glasali – ne glasali, da ostvare visok plasman, a jedna od njih i da pobedi. Dakle, prijavite se za sledeću sezonu našeg takmičenja…Vidite kako za čas napravimo zvezdu koja će, sigurno da se pojavi na jednom tako prestižnom muzičkom festivalu, kao što je Beosong, i tom prilikom, prešišati sve mlade talente, koji iza sebe nemaju našu menažeriju, kao i najveće umetnike zabavne muzike, koji poseduju i zavidno muzičko obrazovanje, i enormno muzičko iskustvo, i na sijaset antologijskih hitova, i mnoštvo velikih nagrada na domaćim, ex jugoslovenskim, pa čak i svetskim festivalima, poput Maje Nikolić, Maje Odžaklijevske, Marije Mihajlović, grupe Galija,…Vidite kakvu moć nad medijima i umetnošću u Srbiji imamo. Zato, prijavite se, ako ste netalentovani mi ćemo vas ismejavati u svojim emisijama, al’ šta ima veze, dobijate marketing, a ukoliko ste talentovani SUPER -  nek vaši roditelji, rodbina, prijatelji i sugradjani, ne žale ni dinara da pošalju sms poruke i doprinesu da što više i lakše zaradimo... Dobra, kvalitetna i originalna muzika više, uopšte nije bitna, naravno, ni kvalitetno predstavljanje srpske muzike u svetu - na Eurosongu, i potencijalno na drugim svetskim festivalima, bitna je samo naša, sve veća i sve lakša zarada od poigravanja sa vama, mladim talentima, koji, u našim emisijama, izvodite stare, dobre, kvalitetne i originalne kompozicije. A... posle, snalazite se kako znate i umete, dolazi nova roba. Jer, dobra, kvalitetna i originalna muzika više, uopšte nije bitna, bitna je samo naša, sve veća i sve lakša zarada, bla, bla, bla, bla, bla, bla… I, tako u krug…       
Možda epilog i ne bi bio ovako tužan, da, Medijski javni servis direktno, za traženu i dobijenu, veliku novčanu sumu, nije dozvolio pobedu čelnika PGS-a. Tragično! - Medijski javni servis, koji bi, kao glavni nacionalni medij, moralo da utiče na kvalitet kulturne i medijske slike Srbije.

I, sad zašto Beosong nema umetničkog u sebi…Gde idu umetnost i (pre)agresivni marketing, zarad što jednostavnijeg ostvarivanja profita, zajedno? Posmatrano sa stanovišta osnovne prirode i svrhe umetnosti - Nigde i nikad…

No, s obzirom da zli paradoksi, postoje u (apsolutno) svim segmentima ovog tmurnog vremena, i oni idu po zlu, tj. idu zajedno... U slučaju Beosonga, odnosno Srbije na Eurosongu, idu dotle da još više oskrnave isuviše oskrnavljenu, na izdisaju, popularnu muzičku scenu Srbije.

Ma, sve u svemu - J… i Beosong i Eurosong, u ovom slučaju.

Sve u svemu - Srpska muziko...Srpska umetnosti...Srpska kulturo, počivaj(te) u miru.