Prelistavanje štampe: „Glas Rusije“: Strani agenti važniji od dece

Danas komentarišemo članak pod naslovom: „Glas Rusije“: Strani agenti važniji od dece

Država Srbija pravda se da nema novca za lečenje bolesne dece, ali zato godišnje izdvaja iz budžeta na desetine miliona evra za raznorazne nevladine organizacije, među kojima su i one koje sa simpatijama gledaju na otcepljenje Kosova i Metohije, prenosi "Glas Rusije".

Nedavna sahrana osmogodišnje devojčice Tijane Ognjanović iz Beograda, za koju je osiromašeni narod u Srbiji sakupljao novac kako bi mogla da ode na transplantaciju srca u Ameriku, otvara pitanje, ne samo u srpskim već i u ruskim medijima, zašto teški bolesnici, naročito mladi građani Srbije pred kojima je budućnost, da bi se izlečili ne mogu da računaju na plemenitost i pomoć svoje države iako ona prema budžetskoj liniji 481 godišnje za nevladin sektor izdvaja i do 90 miliona evra narodnih para.

Sredstva se osim nevladinim organizacijama dodeljuju i sportskim savezima, verskim zajednicama, političkim strankama, nacionalnim savetima manjina itd. Prema podacima Centra za razvoj neprofitnog sektora, od pomenutih 90 miliona evra, 30 odsto, odnosno 27 miliona evra ide nevladinim organizacijama kojih je u Srbiji oko 20.000, pri čemu mnoge dobijaju još i dotacije iz inostranstva.
Takođe, u prethodne četiri godine država Srbija i lokalne vlasti iz budžeta su izdvojile skoro 400 miliona evra kroz budžetsku liniju 481 "dotacije za nevladine organizacije", istaknuto je na konferenciji pod nazivom Finansijska održivost trećeg sektora - linija 481, koju je proletos organizovao Centar za razvoj neprofitnog sektora.
Donedavno je, kaže "Glas Rusije", slična situacija sa nevladinim organizacijama bila i u Ruskoj Federaciji, "sve dok krajem prošle godine nije donet zakon prema kome nevladine organizacije koje dobijaju novac iz inostranstva, a bave se unutrašnjom politikom, moraju da se registruju pod nazivom 'strani agenti', tj. kao organizacije kojima strane države plaćaju političko delovanje u Rusiji".
"Izgleda da bi se nešto slično moglo reći i u Srbiji, pogotovo posla smrti bolesne devojčice Tijane, i mnogih drugih sličnih pacijenata koji nisu imali pomoć države za složene operacije. Odnosno, verovatno će se mnogi složiti da je bilo korisnije da je iz državnog budžeta plaćeno lečenje male Tijane i drugih pacijenata, nego što je za funkcionisanje nevladinih organizacija izdvojeno skoro čitavih 30 miliona evra. 

Ali, kako sada stoje stvari - rad nevladinih organizacija je važniji od života dece. Stoga bi se možda moglo reći da u Srbiji nije tačna izreka da na 'mladima svet ostaje', nego da na 'nevladinim organizacijama svet ostaje' ", zaključuje "Glas Rusije".

Izvor: vestionline.com 

Igor Vlahović Igor:

Evo već skoro 2 decenije, kako svakorazne zapadnjačke NVO deluju u Srbiji, izmišljanjem tople vode, boreći se za nekakva ljudska prava, dok se život apsolutne većine gradjana, tako lako i jednostavno da opisati - egzistencijalna, moralna, duhovna, kulturna i socijalna beda i sirotinja.

Aksiom je da se prozapadni Nevladin sektor ne bori nizakakva ljudska prava, već je u Srbiji prisutan samo radi jednog jedinog cilja svoga postojanja - sprovodjenja okupatorske, tj. globalističke politike, a njegova glavna sredstva su sledeća:

1. snažan uticaj na gubitak srpske nacionalne svesti, u čemu glavnu ulogu igraju organizacije, koje se bave pravima manjinskih grupa, (iznad svih, pravima LGBT populacije, nacionalnih i verskih manjina) tako što putem mass medija, javnih tribina, uličnih performansi, tendenciozno i frenetično  ističu vrednosti tih grupa, dok na drugoj strani, mladim i još nedovoljno zrelim ljudima, na kojima svet ostaje, o čitavom srpskom narodu govore, kao o primitivnom, zatucanom, genocidnom, ksenofobičnom, homofobičnom,...i nipodaštavaju sve ono značajno, što spada u domen  tradicionalne srpske kulture, stvarajući tako u svesti mladih, osećaj gnušanja prema svojim nacionalnim korenima,
2. urušavanje solidarnosti medju svim građanima Srbije, tako što stariji, naravno nacionalno trezveni, Srbi, puni osećanja nacionalne inferiornosti, isfrustrirani i ogorčeni, kao i prenaglašeno buntovna srpska mladež desničarskog opredeljenja, iz animoziteta prema manjinskim grupama, sa njihovim, sve brojnijim, istaknutim pripadnicima i zagovornicima, ulaze u međusobne konfrontacije, koje sadrže sve ozbiljnije oblike duševnog i fizičkog nasilja, 
3. kradja državnog novca, zarad sprovodjenja novih projekata globalizacije, koji iziskuju, i tek će iziskivati, još više novca,
4. špijunaža političke scene Srbije, sa akcentom na antiglobalističke strukture i prozapadne strukture u razvoju. 

Poslednja rečenica, ovog, realističnog prikaza delovanja NVO u Srbiji, inspirisana tragičnom sudbinom malog andjela, Tijane Ognjanović, u potpunosti demaskira ekonomsko-političku  pozadinu, i onih domaćih organizacija, koje se, navodno, bave pravima srpskog nacionalnog interesa. Naime, cilj delovanja većine sadržan je u tome da kroz konfrontaciju sa prozapadnim Nevladinim sektorom, kao i onima, koji pretežno zagovaraju zapadne vrednosti, još dodatno doprinesu nemirima na teritoriji Republike Srbije i infiltriraju se u vodeće ekonomsko-političke tokove Srbije.

Eliminisanje problema životarenja u Srbiji, u vidu jasnog definisanja humanog sistema, u kom će svako od nas, bilo koje rase, nacionalnosti, veroispovesti, seksualne orijentacije (izuzimajući pedofiliju, sodomiju, incest, isl.) imati podjednako pravo na pristojan život u svojoj, ne koloniji, već državi Srbiji, može se rešiti jedino snažnom represijom gradjanskog društva na Vladin sektor. Dakle, nevladine organizacije nisu nam uopšte potrebne.

Ali, ovde se, nažalost, nameće esecijalno pitanje– kakva represija, kakvo humano društvo, kada je kolektivna gradjanska svest, na nivou kakve, malo razvijenije plemenske zajednice,...Kada je apsolutna većina gradjana, ili deo partokratske političke scene, ili deo upravo Nevladinog sektora, ili totalno nezainteresovana za učešće u političkom životu Srbije. Čak i ovo malo nas, zaslepljenih idealista – jednostavno, nismo dovoljno glasni, i što je još važnije, složni.

Srbijo probudi se, Srbijo složi se, rekoše  to mnogi priznati umovi,  rekoše nebrojeno puta to i mnogi društveni hroničari, pa i ja. Ali, kome i čemu, nije treći, već neki totalno nepoznati padež u savremenom srpskom jeziku. 

P.S. Iz negativnog konteksta izuzimam jedino nevladine organizacije, čije je delovanje usmereno na razvoj svesti o zdravstvenoj kulturi, prava dece sa posebnim potrebama, borbe protiv globalizacije, nove metode obrazovanja, borbe za prava životinja, i sl. Takve organizacije plod su dobrih namera retkih milosrdnih pojedinaca, kojima svakako treba odati priznanje.

Danko B.Marin - pesnik, satiričar, aforističar, novinar-publicista:

Dodaću citat iz zaključka Glasa Rusije da ne ostaje ovaj (pokvareni - DBM) svet na mladima, nego na nevladinim organizacijama...

"TEROR CRNE INTERNACIONALE" Đuro Rebić ("Sloboda", Beograd 1974.) strana 15 : "Cinizam nacista kao da nema kraja. To se vidi iz njihovog odnosa prema onim bednicima koji su se, u uslovima totalne neizvesnosti, prihvatili uloge dodvorača, slugu svojih dželata. Misli se na redare u logoru, pripadnike “Sonder odreda” (specijalnog odreda), sastavljenog od samih zatočenika, logoraša. Oni su vršili ulogu sablasnih grobara, da bi i sami postali žrtve. Nacizam je u njima, još pre stravične smrti ubio sve ljudsko, svako osećanje, dostojanstvo, moral , pretvorio ih u životinje." 

Posle čitanja javno iznetih "misli" sive eminencije REKOM-a Lazara Stojanovića, rođenog na KiM, o kosovometohijskoj problematici - SVAKA SLIČNOST IZ CITATA JE NAMERNA!

Radmila Samardžić - istaknuta blogerka, zamenik urednika internet portala Novi Front, društveno-politički aktivista:

Očgledno je da Vlada Republike Srbije određuje smjernice socijalne politike samo kao mrtvo slovo na papiru. 

Svjedok prednosti ili manjkavosti neke politike mora biti njena djelotvornost u praksi,  a socijalna politika Srbije po ovim podacima ne postoji u praksi.

Iz ovoga bi se dalo zaključiti da oni, kojima su povjerene najviše funkcije u okviru vlasti, ne shvataju suštinu svog poziva nego ispunjavaju samo formu. Vi možete ulagati u NVO ali taj sektor takođe čine ljudi, kao što državu Srbiju čine njeni građani, takođe ljudi od krvi i mesa koji trebaju neophodne uslove da bi obezbijedili svoju egzistenciju. 

Oni koji kroz politiku  kroje budućnost države Srbije i njenih građana ne razmišljaju dugoročno i tu se već nadziru njihove lične namjere. 

Vi morate obezbijediti da sektori od krucijalnog značaja za egzistenciju građana funkcionišu normalno, da biste sutra zaista imali razloga da izađete na izbore i da bi vam imao ko doći na vaše mitinge, na kojima tražite podršku istih tih građana.

Mario Milovanović - istaknuti bloger, funkcioner Komunističke partije: 

Odmah nakon smrti male Tijane prokomentarisao sam da će sve to Stanija pozlatiti. 

Tako je i bilo. 

Vrlo brzo se mala Tijana više nije ni pominjala i o njoj se nije mnogo ni razmišljalo, dok je Stanija i dalje aktuelna. 

Zato i služe zvezde i zvezdice u ovom sistemu laži. 

Opet ovih dana, dao sam jedan predlog. Pošto je budžet za religije veći nego budžet za medicinu, doktori bi trebali prepisivati molitve pacijentima, naročito onim teško bolesnima. 

NVO u ovom sistemu laži služe da troše budžet i stvaraju deficit dok stvaraju iluziju slobode. Komplikovana je to tema. Apsolutno nepotrebne organizacije su navodno preko potrebne da bi mogla da se ostvaruju građanska prava i slobode. Uz to su NVO vrlo efikasne kao baza stranim agentima, jer imaju manje troškova oko njih. Mi ih delom sami finansiramo. 

Mi smo pod okupacijom i agenti okupatora vršljaju, a oni ipak moraju biti maskirani nekako.