Intervju sa Sašom Mićkovićem: Poezija pre svega ( pilot verzija )

Autor i voditelj: Igor Vlahović Igor

Kultura i umetnost u Srbiji i zemljama regiona, stvarno deluje kao mislena imenica, ali nije sve baš tako crno!

Nasuprot svakojakim estradnim pevaljkama, više nego oskudnih glasovnih mogućnosti, isto tako oskudnog odevanja i trivijalnog, najčešće bircuskog ponašanja na sceni, manekenima i modelima, dobro se zna sa kakvim primarnim zanimanjima, TV voditeljkama siromašnog vokabulara, jeftinog ponašanja i sumnjivog morala, starletama, i drugim lažnim vipovcima, pravim umetnicima i njihovim velikim delima, na sumornom tlu Srbije, mesta gotovo da  nema.

Ipak, u socio-kultorološkim krugovima ne postoji za džaba termin medijska manipulacija (čitaj, manipulacija od strane televizija, listova i časopisa u rukama biznis političkih partija i njihove vojske estradnog polusveta) ušta će se svako, ko je koliko toliko sačuvao od zdravoga razuma i estetskih potreba, uveriti, kada samo malo zagrebe po internet prostoru, i upozna se sa stvaralaštvom mnogih kreativnih ljudi.  

Jedan od njih je mlad, izuzetno talentovan i perspektivan pesnik Saša Mićković, koji će, na obostrano zadovoljstvo, otvoriti  našu  novu rubriku „Interviju“. 

Iako mlad čovek, Sašina životna i stvaralačka biografija izuzetno je bogata i sadržajna, i   mislim da bi nam jedan interviju bio malo da predjemo sve detalje, od kojih je satkana. Tako ću u nastavku izneti samo ono što sam, moram da priznam, uz njegovu svesrdnu pomoć, procenio najznačajnijim i najinteresantnijim.

Rođen je 1980. godine, u austrijskom gradu Špital, a sada živi u Rači kod Kragujevca. Piše sonete i sonetne vence, za koje kaže da su pesnički dvorac, u kome se mnoge čarolikosti kriju, mameći lepotom izražaja.

Začetnik je sonetne forme koja je nazvana „Klepsidrični sonet u ogledalu sa akrostihom“, koji je retrogradni i može se čitati u oba smera.

                                                                                                

Do sada je objavio tri zbirke poezije  „Jastreb u oluji“ (2011), „Božanska Srbija“ (2012)  „Račanski pesnički svitak“, koautor (2013), i napisao pet sonetnih venaca sa akrostihom „Na vrhuncu slave“ , „Spasitelj“ , "Obrisi duše u oku“ , „Vetrovi životni“ i  “Kameni dani“.

Već godinama, uspešno saradjuje sa brojnim listovima i časopisima, posvećenim poetskom stvaralaštvu.

Mnogi, njegovi soneti uvršteni su u najeminentije srpske i regionalne zbornike poetskog stvaralaštva:

·    2012. god.- „Mi smo skupa i kada smo daleko“  Kikinda,“ Sabor duhovne poezije 2“ Beograd, Rakovica i „Rudnička vrela“  Gornji Milanovac

·        2013. god.-  „Majdan 1/2013“  Kostolac, „Ćirilica, slovo srpskog lica“  Petrovac na Mlavi, „Šumadijske metafore“ Mladenovac, „Pesničko proleće“  Beograd –Čukarica, „More na dlanu“ Hrvatska, „Ćirilica, ogledalo srpske duše“  Veliki Popovac, „Prijedorski književni karavan", „Vidovdanske besjede“ Prnjavor, „Moravske tajne“ Ćuprija, „Garavi sokak“ Književni klub Mika Antić  Inđija, „Rudnička vrela“ Gornji Milanovac, „Majdan 2/2013“ Kostolac, „Izvornik“ Smederevska Palanka, „Sabor duhovne poezije 3“ Beograd- Rakovica, „Banatsko pero 2013“, „Zbornik pesama Magija“  Niš

Takodje, dobitnik je više nagrada i pohvala, na značajnim književnim manifestacijama, a neke od njih su: pohvala za sonet „Dozivam pesmu“ na Rudničkim vrelima u Gornjem Milanovcu 2012.god., pohvala za sonet „Šumarice“ na Pesničkom proleću, u Beogradu,   pohvala za sonet „Ove noći“ na Moravskim tajnama u Ćupriji, treća nagrada za sonetni venac „Na vrhuncu slave“, na Prijedorskom književnom karavanu,...

Igor: Ubedjen sam da ste, isto kao i ja, uživali u ovim predivnim  stihovima i rimama, koje su, Sašino oratorstvo, muzika i slika, iskazali u onom njihovom najdivnijem sjaju, svojevrsnom spoju emotivnih, filozofskih i duhovnih niti. 

Saša, dobro došao!

Saša: Bolje te našao Igore, drago mi je da ćemo pričati o poeziji!

Igor: Izvini, možda je prvo što ću te pitati, dosadno novinarsko pitanje na početku svakog intervjua, ali, kada je reč o umetnosti, njenim istinskim posvećenicima, pravim umetnicima, kao što si ti, pre bih rekao univerzalno pitanje.

Mene itekako zanima, a, siguran sam, i naše drage čitaoce - Kako si i kada otkrio svoj izuzetan dar za poeziju?

Saša: Što se tiče dara za poeziju, nisam ga otkrio ja,....nikako. On je jednostavno pronašao mene, od takvih stvari čovek ne može pobeći. Dar ispliva na površinu i raspline se naokolo, ili se pretoči u pesmu, ili nestane i propadne!

Prve pesme sam napisao 2009. godine i nisam bio siguran gde sam i šta sam u svemu tome. Početak mog pisanja je bio prošaran belim stihom, lirskom, rimovanom poezijom, kao i satiričnim pesmama.

Te 2009. godine, napisao sam i sedamnaest soneta, to su ujedno prvi soneti koje sam uradio. Kasnije su upravo ti prvi soneti odredili moj dalji put u sonetopisanju. Beli stih sam odbacio kao loše skrojeno odelo, i posvetio sam se sonetu i njegovim čarima, nadam se uspešno. Moj poetski izražaj i sonetarenje je unapredio takođe i dr. književnosti Miodrag D. Ignjatović, recenzent, koji je uspeo da me uputi na prave poetske vodilje, kao i Radmilo Mićković, inače stric.

Sonet je forma stara oko sedam stotina godina, i meni je jako draga ta poetska sprega. Da bi sonet nastao, sonetista mora znati sve o melodiji stiha, dužini ili metru stiha, muzika reči takođe mora bivstvovati u stihotvorstvu. Sonet je građevina koja se sastoji od više nivoa, od samog uvoda u katrenima, pa do kulminacije i poentiranja u tercinama ili distihu. Beli stih, ili kako ga zovu, gluvi stih, bezrimni, dao je mnogo više mogućnosti ljudima koji o poeziji ne znaju skoro ništa. Neuki pesnici jednostavno nabacaju pregršt reči u pesmu i to nazovu stihom. A to je očigledno tek bledi pokušaj prozne poezije. Hajnrih Hajne je rekao da nepesnici nikada neće naučiti dve stvari, a to su melodija i muzika stiha! Ovako, u Srbiji sada imate da je svaki stoti stanovnik pesnik. To je moguće, u tom broju? Beli stih sam izbacio kao loše skrojeno odelo za sebe, ne pišem beli stih, a i pesme koje sam imao u belom, gluvom stihu sam zaboravio negde po fiokama u radnoj sobi! Andrić je još govorio da je prozni tekst tek pad i sunovrat u odnosu na poeziju i liru. Tako da sam se ja opredelio za sonetarenje, zahtevnu formu, ali i izdašnu i plemenitu. Jasno je, sonet je veština pesničkog duha i sluha!

Igor: Ima li u sonetima mesta, čak i satiri, koju inače mnogi umetnici, pisci, istoričari i teoretičari umetnosti i književnosti, društveni hroničari i analitičari, smatraju jednim od najidealnijih  sredstava u umetničkom procesu budjenja kolektivne ljudske svesti?

Saša:  Lepeza sonetnog stvaralaštva je široka, ona obuhvata pregršt tipova soneta,  i kaže se za sonet da je grotlo koje usisava sve teme do kojih um može da dosegne. Od ljubavi do smrti, od filozofije preko prirode i neba, do sasvim običnih stvari, sonet sve usisava! Tako da svakako satira veoma dobro leži u sonetnoj košuljici, tu joj je dobro.

Satira jeste sredstvo za "Razdrmavanje snenog mozga", ali u Srbiji je potrebno napraviti čudo. Poezija, satira, ubitačni aforizam, jesu sredstva za buđenje misli i kolektivno trežnjenje!

Igor: Dakle, da rezimiramo...Sonet je izuzetno složena, majstorska, a možda i najsavršenija, pesnička forma, koja zastupa apsolutno sve teme, koje se tiču zemaljskoga života, zaključno sa temom života posle smrti, pored sopstvenih autentičnih, u sebi sadrži nebrojeno stvaralačkih tehnika, postupaka, stilova i manira, prisutnih u (gotovo) svim drugim pesničkim formama, i neprestano pruža mogućnost iznalaženju i upotrebi novih rešenja?

Saša: Postoji oko 54 vrste soneta. Ovo govori da sonetarenje pruža pesniku velike mogućnosti, a sonet je iskonska forma koja je u XIII veku nastala na Siciliji, stvorio je Đakomo Da Lentini, od strambota, a mnogi književni kritičari nazivaju sonet kraljevskim zvukovezom ili blagozvučnicom! Sonet je opstao 700 godina zato što je neprestano uvodio nove teme i tehnike, pa su u okviru današnjeg sonetnog stvaralaštva one dalekosežne. Takodje, menjana je i unapredjivana i unutrašnja uređenost, rimovanje je usavršavano, tako je sonetni zvukovez postao milozvučje za slušni aparat!

Igor: Saša, da li se slažeš da, sada, napravimo malu pauzu, kako bismo uživali u jednom tvom sonetu, koji se meni izuzetno dopada, najverovatnije iz razloga, što si njime, na jedan maestralan, u isto vreme, oštar, direktan i sofisticiran način, opisao celokupnu prirodu dekadentne srpske politike. Pretpostavljam da spada u red satiričnih soneta?

Saša: Narvno, neka bude to  sonet „Političar“, koji je pisan uzastopnom rimom! 

POLITIČAR

Fantomka na glavi, prsti su mu laki,

ukrao je tašnu rasejanoj baki.

Skupu je kravatu okupao supom,

kezi se bez zuba nad budžetskom rupom.

Prosuo je viski na sedište džipa,

mladu partizanku za negliže pipa.

Kako narod živi, taj još nije dozn`o,

bez šminke izgleda kao veštac grozno.

Navuk`o na sebe firmirane gaće,

šta služba naredi, takve reči žvaće.

Sladostrasnih priča usta su mu puna,

k’o ćorava koka promašuje zrna.

Tajkuni ga vode k’o poslednjeg slepca,

jagnjetina vruća spalila mu nepca.

Celokupan intervju, možete pročitati, klikom na sledeći link - http://igorvlahovicigor1.blogspot.com/2013/11/intervju-sa-sasom-mickovicem-pesnikom-i.html