Rekonstrukcija se sprovodi, ali, gde je, sem na Ustavnim aktima, samostalna država Srbija?

Piše: Igor Vlahović Igor

U svojoj strastvenoj borbi SNS-a za što više vlasti, i SPS-a za opstanak na vlasti, Vučić i Dačić su se stvarno uživeli u ulogu rekonstruktora Vlade Republike Srbije, za spasenje Srbije, ma šta to Vlada, ma šta to Republika, i ma šta to Srbija, odista značilo.

Dinkić je stvarno smenjen, zatim i Obradović, a sasvim je sigurno da će još neki biti smenjeni.

Kao i mnogi, i ja sam se frenetično obradovao, onog trenutka kada je ozvaničena Dinkićeva smena. Sjajno, još jedno zlo manje!

Ali, šta sad? Gde su veće plate i bolji standard, gde su domaće fabrike, gde su domaća preduzeća, gde su domaće trgovine, gde su nova radna mesta, gde je srpsko selo, gde je srpska kultura, gde su sredstva za pomoć bolesnima i socijalno ugroženim licima, gde je pomoć za lečenje na stotine bolesne dece, kojima život o koncu visi? 
Gde je, sem na Ustavnim aktima, normalna, tj. (samostalna) država Srbija?

Zašto, kada Srbija uza se ima velike ekonomsko privredne sile, poput Rusije, Kine i dr, kao i veliku i ekonomski moćnu dijasporu, Vučić i Dačić prodaju stranim kapitalistima, i ovo malo domaćih fabrika što je ostalo, kako bi ti, materijalnim bogatstvom nezasiti i bezdušni oblici života, srpski narod iskorišćavali kao jeftinu radnu snagu, koja će im, rmbačeći od jutra do sutra, proizvoditi robu za izvoz na pojedina istočna tržišta? Zašto prodaju ostala državna preduzeća?

Zašto, umesto što Srbiji prave sve veći javni dug, zadužujući se kod MMF-a i Centralne banke, lepo ne podignu kredite kod ovih velikih ekonomsko privrednih sila, uspostave jaku saradnju sa ekonomski moćnom srpskom dijasporom, i taj novac upotrebe u svrhu pokretanja, pre svega, domaće proizvodnje, poljoprivrede, trgovine, turizma, a samim tim, postepeno i ostalih relevantnih grana privrede, odnosno poboljšanja ekonomije.

Zar Srbija, koja po svim, davno utvrđenim, geografskim pravilima, pripada Evropi, po svaku cenu mora da ostane u toj „Evropi“, iako će je taj ostanak koštati, poniznom predajom svojih teritorija, duboko ugrožene teritorijalne celovitosti, tako što će od nje, najzad, ostati samo Beogradski pašaluk.

Zar je, kako bi po svaku cenu ostala u toj visoko kulturnoj „Evropi“, prinuđena da kao žrtvu priloži i svoje bogato kulturno nasleđe i svest svoga naroda, tako što će, umesto Nišvila, velikih i, sa dugom tradicijom, kulturnih manifestacija, muzičkih, dramskih, vizuelnih i drugih umetnosti,  morati da organizuje razne seksualne parade, zasnovane na konceptu starorimskih skaradija.

Zašto Srbija mora da trpi gomilu nazovi opozicionih lezilebovića na svojoj političkoj sceni, koji su je, ovih 13 godina, bestijalno rasprodavajući njena državna dobra, potkradajući i teritorijalno rasparčavajući, krvnički i neumitno gurali u sve dublji ambis ništavila? Zar je normalno da, posle svega, pripadnici Žutih, LSV-a, LDP-a, URS-a, kao i ostalih, manjih biznis partija, i dalje sede u Parlamentu i lokalnim samoupravama? Zar je normalno to što je, posle svega, ova gamad i dalje na slobodi?

I tako dalje, i tako dalje, i tako dalje,...

I opet, to, po ko zna koji put, jedno te isto pitanje, zajedno sa svojim demagoškim odgovorom, koji nas, kao aveti prate - Da li je normalno u Srbiji?

Nije normalno, ali je realno, kada, pod parolom anksioznog, uplašenog, indolentnog i povodljivog naroda - dobro samo da smo ovim prošlima ugledali ledja, stoga, nadajmo se boljem, Vučić i Dačić pod rekonstrukcijom Vlade podrazumevaju smenu nekolicine grešnih pojedinaca, kako bi sopstvenu vlast načinili što stabilnijom, jačom i/ili trajnijom, a pod Vladom- autoritarni oblik vladavine, zasnovan na služenju Zapadnim moćnicima, sa konačnim ciljem pretvaranja Srbije u Zapadnu koloniju, kako bi na račun političkog delovanja, tj. nerada, zgrnuli što više materijalnog bogatstva. 

Da li je normalno u Srbiji? Nije normalno, ali je realno, i bla, bla, bla, bla... Pa, ako je realno, zašto ne bi bilo normalno!? Šta bi, onda, zapravo, bilo normalno?

Normalno bi bilo, kada bi se, svi oni sa vlasti, kao i čitava masa srodnika im iz opozicije, povukli, te vlast prepustili stručnim, entuzijastičnim, poštenim i čestitim ljudima, koji, za razliku od njih, nisu politički gramzivci i državni lopovi, koji, za razliku od njih, vole, odnosno žele Srbiju, kao izgrađenu, prosperitetnu i slobodnu zemlju; koji, za razliku od njih, čistog srca i zdravog razuma, vole, odnosno žele Srbiju, kao (samostalnu) Državu.

P.S. Normalno, ali, kako, kad oni nisu normalni,...kad se, još uvek, nisu povukli,...štaviše, suprotno tome!? Narode, krajnje je vreme da se probudiš!