Otvoreno pismo profesorki Rajni Dragićević - Da li ste Vi ženo, uopšte, svesni koliko ste tešku diskriminaciju, učinili?

Piše: Igor Vlahović Igor

Uvažena profesorko Rajna, iz vlastitog blogerskog iskustva, razumem i, malo je reći, apsolutno podržavam potrebu svakog ogorčenog pojedinca u Srbiji, da ukaže na sve učestalije devijantne pojave u našem, ionako, prebolesnom društvu. 

Svaka Vam čast na govoru, kojim ste, neosporno, zabriljirali na apsolventskoj večeri, a potom, i na novinskim stupcima, ali, nažalost, izgleda da nas jedino životna škola može naučiti tome, kako je, kada želimo nešto da kažemo, mnogo važan način, na koji ćemo to reći.

Tako, nažalost, bez obzira na svu Vašu, evidentno, najbolju želju i volju, kao i elokventnost i ubojitost Vašega govora, kod mene, kao i, kol’ko vidim, kod svih drugih ljudi, trezvenog i kritičkog uma, koji bitišu u ovom društvu, i koliko mogu, znaju i umeju, neprestano doprinose da ono smislenije, humanije i bolje, funkcioniše, ipak ste, kako studenti, u vreme ispitnih rokova, imaju običaj to da kažu, žestoko kljoknuli.   

Naime, kroz čitav govor protezala se rečenica – “Ja sam profesor, vi ste budući profesori”. Pa šta ako ste profesor? Jeste li Bogom dani?

Zar, kao jedan akademski gradjanin, i iznad svega, socijalno biće, za ovolike godine, niste naučili da je svako, ko svoj posao radi kako treba, počevši od higijeničarke pa do direktora, podjednako važan i koristan za društvo u kome bitiše!?

Samim tim, G-djo Rajna, nijedno zanimanje, sem nekolicine izmišljenih koja zahtevaju, tek, onaj najprostiji oblik mentalne aktivnosti (starleta, go-go igračica, striptizeta, isl.) ne sme da bude za potcenjivanje!…Ili, da nazovemo stvari pravim imenom, potcenjujući i nipodaštavajući ljude sa novim zanimanjima, art directora, biznis consultanta, bek-ofis administratora, velnes consultanta, ivent coordinatora, kopi-print operatera, marketing consultanta, ofis-asistenta, portfolio-menadžera, produkt dizajnera, za koja je, po svim, prirodnim i društvenim zakonima, svakako potrebno da prodje odredjeno vreme, kako bi se u potpunosti profilisala, i postala društveno svrsishodna, kao i one koji deluju na već davno dokazano značajnim profesionalnim područjima PR menadžmenta, folk muzike i ugostiteljstva, Vi ste načinili tešku diskriminaciju ljudi. Jedno znajte, u ovom kapitalistički uredjenom društvu, svi oni, ako istinski žele da uspeju, i ostave kakav značajan trag iza sebe, moraju da rade, štaviše, izgaraju…Možda i više nego Vi.

Eto, ako Bog da, baš ja ću, za oko godinu dana, moći da se “pohvalim” diplomom menadžera za odnose s javnošću, u kontekstu čega, odgovorno tvrdim, da, ni za kakve pare, ne bih prihvatio ponudu, da budem PR nekoj starleti, pevačici treš muzike, gramzivom političaru, i sl., ali bih, i možda već jesam, zakucao na vrata, nekog naučnika, nekog slikara, nekog pop, rok ili folk muzičara, neke humanitarne ustanove, neke prosperitetne firme, u cilju da im, svojim znanjem i sposobnostima, pomognem da se za njihov kvalitetan rad što dalje čuje. A, poznavajući rad mnogih poštenih i čestitih menadžera, ubedjen sam, kako nisam usamljen u ovom razmišljanju.

Što se folk pevačica tiče, naša popularna kultura, čiji su, hteli to da priznamo ili ne, te pevačice glavni stub, de fakto je spala na najniže moguće grane,…I zaista, mnogo je, posebno, mladih pevačica, kojima je pevanje samo paravan za dizanje nogu kod raznih gazda po pečalbarskim bircuzima. Ali, neizbrisiv trag koji su, u celokupnoj srpskoj kulturnoj baštini, svojim briljantnim interpretacijama kompozicija, koje će se sigurno još dugo vremena slušati i oplemenjivati duše mnogih ljudi, ostavili velikani, kao što su Nada Mamula, Silvana Armenulić, Lepa Lukić, Tozovac, Cune, Vesna Zmijanac, Lepa Brena, i na svu sreću, još mnogo mladih i talentovanih vokalnih umetnika, nikako i nikome ne daje za pravo da nipodaštava ulogu folk pevačica i pevača, tj. vokalnih umetnika folk muzike, u kulturnom razvitku jednog društva.

Dok je nipodaštavanje zanimanja ugostitelja u najmanju ruku, odraz mentalne ograničenosti onoga, koji to čini, ako u obzir uzmemo činjenicu da je kafana deo kulturnog identiteta, ne samo Srba, već i mnogih drugih, daleko razvijenijih zemalja, a, iz koje su, novim tendencijama u civilizacijskom razvoju, sasvim prirodno, iznikli i novi oblici ugostiteljskih objekata, poput diskoteka i noćnih klubova, pa tako i nova zanimanja u oblasti ugostiteljstva…Na primer, eto baš zanimanje ivent menadžera, koje ste “stavili na listu za odstrel”.  

Da li ste Vi ženo, uopšte, svesni koliko ste tešku diskriminaciju učinili, pa još da zlo bude veće, posegli za onom najpodlijom metodom diskriminacije - izdizanja jednih, da biste spustili druge ( i obratno ) navevši profesore, lekare, sudije i advokate, kao stub ovoga društva,…ni jednog trenutka se ne osvrnuvši na to, koliko je samo korumpiranih sudija u Srbiji, koliko je advokata branilo najveće kriminalce i hohštaplere, koliko je lekara Hitne pomoći, u saradnji sa pogrebnim preduzećima, ubijalo ljude i aktivno učestvovalo, i dalje učestvuje u mitu i korupciji, kao i zašto nisu digli glas, protiv stradanja čak 60-oro malih andjela, u prethodnih 6 godina, zbog neodgovornosti i gramzivosti državnog vrha. 

Naravno, kao što znam mnogo dobrih menadžera, pevača i ugostitelja, isto tako znam i mnogo dobrih nastavnika, lekara i advokata,…pa se, po ko zna koji put, pitam – Zar, kao jedan akademski gradjanin, i iznad svega, socijalno biće, za ovolike godine, niste naučili da je svako, ko svoj posao radi kako treba, počevši od higijeničarke pa do direktora, podjednako važan i koristan za društvo u kome bitiše, i da samim tim, G-djo Rajna, nijedno zanimanje, sem nekolicine izmišljenih koja zahtevaju, tek, onaj najprostiji oblik mentalne aktivnosti (starleta, go-go igračica, striptizeta, isl.) ne sme da bude za potcenjivanje.

I opet Vas pitam - Da li ste Vi ženo, uopšte, svesni koliko ste tešku diskriminaciju ljudi, učinili? Odlično se zna, kuda, kome i čemu nas sve to, diskriminatorske podele mogu odvesti. Da li ste, Vi ženo, bre, uopšte, normalni?

Takodje, rekoste: “Nemojte biti drugari sa svojim učenicima i pokušavati da im se na taj način približite. Vi treba da postavljate pravila u svojoj učionici, da određujete granice, da držite konce u svojim rukama, jer oni su učenici, a VI STE PROFESORI!”, čime pokazaste prilično neznanje iz oblasti psihologije, pedagogije i metodike.

Fakat je, da se uloga profesora ogleda u tome da rukovodi nastavnim procesom, ali, da bi bio uspešan, on mora da, vodivši se onom, univerzalnom vrednošću čovečanstva - svako od nas je jedinka za sebe, osluškuje potrebe svakog učenika, ponaosob, što nedvosmisleno zahteva nužnost uspostavljanja odredjenog vida prijateljskog odnosa, i time, eliminaciju svega što spada u domen diktature.

Opet Vas pitam, da li ste Vi ženo, bre, uopšte, normalni?

Preispitajte malo sebe, G-đo Rajna, budući da navedeno, vrlo lako navodi na razmišljanja da ste jedna prilično ogorčena žena, koja uz to pati od zatucanosti i kompleksa niže vrednosti,…zapravo, želje da, nipodaštavanjem drugih, iskaže svoj lažni autoritet, svuda i na svakom mestu. Preispitajte se, pa ako su Vaše namere, da doprinesete boljitku ovog društva, zaista iskrene, u savremenom svetu, ne predstavlja nikakvu sramotu, otići kod psihologa, andragoga ili duhovnika, te krenuti putem rešavanja sopstvenih, psiholoških problema. 

U suprotnom, često ćete dolaziti u iskušenje da one, kojima se obraćate, a među kojima će sasvim sigurno biti i onih koji nemaju pojam o mnogim temama iz domena Vašeg obraćanja, navodite na krive puteve društvenog delovanja.