MASKE

Piše: Saša Mićković

Nova se godina polagano bliži,
prozore zalepi ledena belina.
U dnevnik sećanja mastilom uknjiži,
dođe vreme kad je i bliskost daljina.

Osmesi voštani, svi nekud otišli,
svečana odela, pokloni za drage.
Kuda li će oni što su dublje sišli,
misli da ublaže, da l` će smoći snage?

A nakon ponoći, kada padnu maske,
i šminka razmaže po umornom licu,
pozorišne, trule, razlome se daske,

pa razbiju sliku, tmurnu nesanicu.
Muzika zagluši i sve isto bude,
spoznamo u sebi istrošene ljude!