Nije krivac Tereza što drži koncert u Srbiji, ili, da li ćemo se ikada probuditi iz košmara sopstvenog mazohizma

Piše: Igor Vlahović Igor

Srbin je lud, Srbin je proklet, jednom ga ubiješ, on ’oće opet – otpeva legendarni Bora Čorba, ove, kako vreme odmiče, nažalost, sve istinitije rime ništavila srpskoga društva.... Ogorčeno i buntovnije no ikad, do te 2001., kada je, valjda, shvatio da promene na srpskoj političkoj sceni, za koje se, u svom bogatom opusu društveno angažovanih pesama, svesrdno i izgarajuće zalagao, nisu ni malo odmakle od mrtvog slova, iz blagoglagoljivih govora novih političkih mesija,...Štaviše, samo su nastavile putem sve veće propasti srpske svesti i srpskog društva.

Kao veliki fan legendarnog Čorbe, i jedan u masi slepih putnika na ovom Titaniku od srpskog društva, po ko zna koliko puta na dan, prodrma me bolna istina ovih rima.

Kako juče, tako danas, tako sutra, bez, gotovo, ikakve nade da će se moj narod, ikada probuditi iz košmara sopstvene mazohističke realnosti.

Ova pošast, zahvatila je i ono najdivnije, što je narodu ostalo...Ova pošast, zahvatila je i njegovu, bogatu muzičku scenu.

Još jedna u nizu njenih skaradnh vesti - Diva ustaška, Tereza Kesovija, ponovo će održati svoj solistički koncert u Beogradu.

Pred oči mi, kao utvara, dolazi taj grozan prizor neprosvećene rulje, kako, hipnotisana ex Yu nostalgijom, pada u trans, dok Tereza iskeženog lica, sa kog se jasno očitava ta, najveća joj srića- odneću silne šolde u svoju hižu, grlato, ali licemerno izvodi svoje velike hitove. Kako sraman i poražavajući osećaj.

Da se razumemo, nemam, apsolutno, ništa protiv toga da u Srbiju dolaze muzički umetnici sa drugih teritorija, pa tako i oni iz Hrvatske,...Ne samo da nemam ništa protiv, već u potpunosti pozdravljam i podržavam, jer svrha muzičke, kao i svake druge umetnosti ogleda se u tome, da oplemeni ljude, spajajući, kako samo ona to zna i može, njihove duše sa tom božanski veličanstvenom paletom svih najčistijih i najiskrenijih emocija.

Ali, sve ima svoje granice.

Setimo se kako je za vreme hrvatskog domovinskog rata, Tereza bila prilično aktivna, što, kao pevač, na skupovima posvećenim veličanjem lika i dela klerofašiste Franje Tudjmana, što, kao javna ličnost, lamentirajući po hrvatskim tiskovima, o tome, kako su joj zli Srbi spalili kuću, kao da, pored Srba, i Hrvati nisu učestvovali u ratu, i kao da pored Hrvata, i Srbima nisu palili kuće.

I dugo, nakon završetka rata, Tereza je davala svakakve izjave protiv Srba, sa ponosom ističući, kako njena noga nikada u Srbiju kročiti neće.

Dobro, rat je rat, pa onom koji je, iskusivši njegove demone na svojoj koži, rekao bilo šta negativno na račun suprotne strane, u jednom civilizovanom demokratskom društvu, nikako se ne sme uzeti za zlo.

Tako bi, Terezino ponovno uspostavljanje saradnje sa srpskim medijima, a zatim i veliki koncert, koji je pod sloganom „Prijatelji stari, gdje ste“, održala u Beogradu 2011.godine, bilo sasvim na mestu, da nepunih godinu dana nakon koncerta, tiskovima u Lijepoj njihovoj, nije dala, njenom prilično udvoričkom besedništvu o Srbiji, Beogradu i Srbima,  potpuno suprotnu izjavu „ Morala sam pjevati u Srbiji da nekako zaradim“.

I eto je opet u Srbiji...I eto još jedne od skaradija pošasti mazohizma, koja je zahvatila, i bogatu muzičku scenu Srbije...I eto još jednog dokaza, nažalost, sve istinitije rime Titanika srpskoga društva, Srbin je lud, Srbin je proklet, jednom ga ubiješ, on ’oće opet...

Zaslepljena mazohistička publiko ustaške Dive, neka vam je alal vaš svaki dinar, koji budete dali za njen koncert, dok većina oko vas živi na samom rubu egzistencije. 
I vama, iz organizacije koncerta, neka je, još više, alal, što, u svojoj slepoj alavosti na novac, skrnaveći srpsku muzičku scenu, vredjate inteligenciju i kulturu srpskog naroda, koga ste deo,...I vama mazohistima, neka je, još više, alal...Vama, koji ste onaj najteži otpad i šljam, od ljudskog roda,......Da baš tako, jer trenutno ne postoji gora reč,...A, ako vam ova etiketa zazvuči iole uvredljivo, zapitajte se samo koliko je velikih umetnika, baš zahvaljujući vašoj alavosti, moralo da se povuče sa scene,...Takodje, zapitajte se - zašto mnogi mladi i hipertalentovani muzički umetnici, tavore po memljivim podrumima, a dokazane muzičke veličine, poput Lepe Lukić, Viktorije, Maje Odžaklijevske, Maje Nikolić, Zorice Brunclik, Vesne Zmijanac, Ere Ojdanića, Milića Vukašinovića, Tijane Macure i mnoge druge, umesto velikih koncerata, moraju po svoj dinar i/ili u svrhu promocije svog, novog muzičkog stvaralaštva, da idu iz jednog rijalitija u drugi. 
A posebno, neka je alal, nama, najbrojnijima, zdravorazumnima, koji, očigledno, nismo svesni koliko smo izgubili od zdravog razuma,...Nama, najvećim mazohistima, kada ćutimo, i redovno odobravamo svaku skaradiju pošasti, koja je zahvatila našu bogatu muzičku scenu. 

Sve u svemu, nije krivac Tereza,...Kakvo društvo, takvo i stanje na njegovoj muzičkoj sceni,...tj. Srbin je lud, Srbin je proklet, jednom ga ubiješ, on ’oće opet. Kako juče, tako danas, tako sutra, bez, gotovo, ikakve nade da će se ikada probuditi iz košmara sopstvene mazohističke realnosti. Dokle više?