Da li će Naprednjački ekspertizam odneti pobedu nad partokratijom, ili je sve to samo još jedan od fazona opstanka partokratije?

Piše: Igor Vlahović Igor

Ovih dana, spušta se zavesa nove predstave „Rekonstrukcija Vlade“, pod okriljem crno-humorističkog pozorišta Politike Srbije, pa se njeni učesnici svojski trude da zablistaju u svom punom klovnizmu.

Nakon svrgavanja barona Minhauzena srpske ekonomije, privrede i politike, Mladjana Dinkića, koji je, i posle 13 godina nastavio da igra, sada, valjda definitivno, samo u opozicionom lopovskom kolu, doduše, dogodila se nova senzacija u vidu kraljevskog postavljanja mladog vunderkinda, eksperta, Lazara Krstića, na mesto ministra finansija.

Svi mediji, što štampa, što internet, što televizija, preplavljeni su pričama o ovom mladom i inteligentnom čoveku, pa uz njegovu lepotu, koju svaka mladost, gotovo po pravilu nosi, elegantne i skupe modne kreacije, kao i potenciranje trnovitog puta ka uspehu, koji je morao da predje od zatucanog juga Srbije do Obećane zemlje, stiče  se utisak da je reč o nekoj novoj estradnoj ličnosti.

Pored toga, kako Naprednjaci kažu, u ovoj predstavi, pojaviće se mnoga nova lica, pa čak i brojni stručnjaci iz inostranstva.

Nasuprot ekspertskom modelu Naprednjaka, SPS je posegao za dobro oprobanim partijaškim modelom postavljanja (svojih) kadrova. Pa tako, Škundrić i Ružić, nemaju blage veze o tome koji bi resor vodili, ali bi se ministrovanja, sa neopisivom radošću prihvatili, dok je Dijana Vukomanović, kao i do sada, pokazala daleko viši nivo čovečnosti, izjavivši kako je za ministarsku fotelju potrebno imati i odredjene kvalifikacije.  

Naposletku, ostaje nam samo da se pitamo, da li će Naprednjački ekspertizam odneti  pobedu nad SPS-ovom partokratijom, a zatim, i nad partokratijom, u globalu, koja, evo već, 70 godina, čast Vladi Vojislava Koštunice, krvavo i neumitno uništava Srbiju.

Da li će dobri i pošteni ljudi, koji pored struke poseduju i entuzijazam, da unaprede područje, na kome profesionalno deluju, sesti i u fotelje ministarstava, javnih i državnih preduzeća, Narodne skupštine, lokalnih samouprava,...

Da li će?...Ili je spomenuto samo još jedan od, bezbroj puta vidjenih, fazona opstanka crno-humorističkog pozorišta Politike Srbije, i njegovih članova, zlih klovnova, partokrata, što lagodan život bez rada žele.

Da li će, kako će i kada će, ostaje nam da vidimo.

A ako se, potencijalno, u rdjavo uverimo, adekvatno odreagujmo! Kažimo NE njihovom zlu, kažimo NE našoj apatiji!

Pedeset godina tamo, 10 godina ovamo, 5 godina onamo, 10 godina u budućnost.

Srbija je danas pred vratima gubitka svih domaćih preduzeća, prirodnih bogatstava, i teritorijalnog uništenja, javni dug i stopa nezaposlenosti dosegli su enormno kritičan nivo, a, za (apsolutno) sve, što se tiče sastava vlasti, naše partokrate moraju da pitaju Zapadne osvajače, kolonijalizatore Srbije, zbog čega, po brojnim slobodnim medijima, sve prisutnija misao: U Srbiji uskoro samo dve klase-većina siromašnih i šačica bogatih, sve više postaje sinonim za život u kolonijalizovanoj,...raspetoj Srbiji.

Da li će, kako će i kada će, ostaje nam da vidimo.

A ako se, potencijalno, u rdjavo uverimo, adekvatno odreagujmo! Kažimo NE njihovom zlu, kažimo NE našoj apatiji! 

Budimo borbeni, budimo hrabri! Naša zemlja nije pozorište, na njoj živimo mi,...ljudi. Borimo se za nas,...za našu Zemlju i čitav njen rod!!  Borimo se, budimo dobri ljudi!!!