Prvi glas Srbije, poguban po srpsku kulturu i umetnost

Piše: Igor Vlahović Igor

           

Polako se bliži završnica trenutno najpopularnijeg muzičkog rijalitija Prvi Glas Srbije.

Ne pamtim da je, od završetka Velikog Brata, i u njemu, prvi put vidjenih scena seksa pred celom bivšom Jugoslavijom, televizijski auditorijum bio u ovolikoj euforiji, što na najbolji moguć način reflektuje poražavajuće stanje njegove svesti. 

Oprostite emancipovani i prosvećeni televizofili, ali, stvarno, ne vidim nikakvu razliku izmedju Velikog Brata, Parova i sličnih kulturoloških genocida, u kojima su nepoznati ljudi spremni da se po diktatu čelnika produkcijskih kuća javno blamiraju, i Prvog Glasa Srbije, u kom su mladi i talentovani ljudi, nedeljama podvrgnuti užasnom psihičkom teroru i presingu – dal’ će nastaviti dalje takmičenje, ili će, bez obzira na sve predivne interpretacije, ponižavajuće propasti kroz rupu, jer nisu dobili dovoljno vaših glasova. Sve zarad što bržeg sticanja publiciteta, fakat neophodnog za ozbiljno bavljenje nekim od javnih, estradno-televizijskih poslova, ali kako potonje vreme pokaže, krajnje bezuspešno,...Posebno kada se radi o mladim i talentovanim vokalnim interpretatorima.

Naime, dosadašnja istorija popularne muzike, pokazala je da ni jedan muzički rijaliti, a posebno vaš cenjeni Prvi Glas Srbije, ni od koga nije napravio muzičku zvezdu.

Zapitajte se samo, gde su sad, prošlogodišnji finalisti? Nigde! A, zašto?

Odgovor je prost. Čast njihovim divnim interpretacijama, ali, pesme koje su, pod dirigentskom palicom produkcije PGS-a, snimili, nisu dovoljno sadržajne i kvalitetne, o autentičnosti tek ne bih, kako bi postale kol’ko-tol’ko slušane, a oni bili primećeni. Dok, na dalju pomoć produkcije, u snimanju i medijskom prezentovanju novih pesama, koje bi sigurno bile i/ili trebalo da budu na jednom, svakako višem nivou, dolaskom novih talenata, tj. nove sezonske robe, više, uopšte ne mogu da računaju.

No, ne brinem se ja, toliko za njih. Ako vole muziku, izboriće se, skupiće novac od nastupa, te ozbiljnije početi da se bave sopstvenim karijerama.

Mene mnogo više brinete vi, dragi gledaoci, zbog toga što, glasajući za njih, bacate svoj teško stečeni novac. Pa, kad, bacajući ga na glasanje, očigledno nemate interesovanja ka daljem intelektualnom usavršavanju, uživanju u kulturnim sadržajima, kakvo vam mogu priuštiti posete koncertnim dvoranama, likovnim izložbama, pozorištima, i drugim kulturnim institucijama, putovanjima koja su sve jeftinija, a na kojima možete postati bogatiji za mnogo divnih životnih iskustava i znanja, bolje ga bacite kroz prozor, ili još bolje u kontejner. Pokupiće ga neko iz sve brojnije plejade socijalno najugroženijih lica kome je isti, preko potreban, dok će vaša duša biti bogatija za jedan predivan gest. 

Zar nije to lepše, nego da glasajući, punite sve deblje novčanike i veće platne kartice nezasitim vlasnicima i producentima Prve, i na taj način krčite im put ka daljem sprovodjenju ovog genocida muzičke kulture Srbije, odnosno, umetničke kulture Srbije u globalu.

Da, genocida, jer umetnost i kultura nisu, niti će ikada biti biznis!

Prave umetničke vrednosti, kad-tad, isplivaju na svetlost dana. A, na nama je da se, bojkotom ovakvih formata, izborimo za neku smisleniju, čistiju i lepšu kulturnu svakodnevicu Srbije!!!